Чувени глумац УМРО дан пре свог РОЂЕНДАНА - Борио се са раком ПАНКРЕАСА, а ево зашто се ова врста канцера ТЕШКО ОТКРИВА и убија људе том брзином
"Пушење је један од најважнијих фактора ризика."
Чувени глумац Дрејк Хоџестин, најпознатији по улози Џона Блека у серији "Дани наших живота", преминуо је јуче у 70. години, дан пре свог 71. рођендана.
„Тешка срца објављујемо да је умро глумац Дрејк Хоџестин. Дијагностикован му је рак панкреаса, али се суочио са тим изазовом са невероватном снагом и одлучношћу. Након невероватне борбе, отишао је мирно, окружен вољенима“, наводи се у саопштењу објављеном на званичној „X“ страници поменуте серије.
Једна од најопакијих врста канцера јесте рак панкреаса. Певачица Мерима Његомир је преминула од последица ове опаке болести, а поред ње битку са овим канцером изгубили су и певач Маринко Роквић, као и глумци Маринко Маџгаљ и Тихомир Арсић.
Карцином панкреаса повезује се са многим факторима ризика, а њихово постојање не значи да ће особа свакако оболети од ове тешке болести. Ипак, добро је знати које можете и сами да спречите, као и да будете опрезни и будно чувате своје здравље.
Пушење је један од најважнијих фактора ризика - двоструко је више оболелих међу пушачима него међу оним који не пуше. Гојазност је други фактор, чак и ако није реч о претераном индексу телесне масе - опасан је сваки вишак килограма који се накупља на стомаку.
Карцином панкреаса је чешћи и код особа оболелих од дијабетеса, а веома је чест код пацијената који пате од хроничне упале панкреаса. Ризик од рака панкреаса расте са бројем година, тако да су скоро сви пацијенти старији од 45 година, а око две трећине имају 65 година или више.
Овај карцином може да има и генетску основу, па су у ризику особе које у породици имају наследни рак дојке, јајника или меланома.
Да ли карцином панкреаса може да се открије раније?
То је доста тешко. Панкреас је смештен дубоко у телу, па се тумор у раној фази не може ни видети ни осетити. Обично и нема неких симптома док не постане веома велики или се већ рашири на друге органе. До сада није осмишљен ни неки скрининг тест који би дао ефекат смањења стопе смртности.
За појединце или породице које су под високим ризиком од овог рака, може се применити магнетна резонанца или ендоскопски ултразвук.
Најчешће питање у вези са овим обољењем односи се на брзину којом пацијенти подлежу фаталном исходу. Лекари кажу да је ово утисак који имамо зато што се болест може дуго развијати пре него што уопште буде дијагностикован. Кад буде откривен, тада је толико узнапредовао да су могућности за терапију, излечење и преживљавање знатно смањени.